Опис
Сусрет Старог и Новог Завета
Икона Сретења Господњег 30 × 40 cm изображава догађај описан у Јеванђељу по Луки, када су Пресвета Богородица и праведни Јосиф, четрдесетог дана по Рождеству Христовом, донели Богомладенца у јерусалимски храм. Господ Исус Христос, вечни Син Божји и Законодавац, добровољно се подвргава прописима Закона, откривајући Своје смирење и потпуно прихватање људске природе.
У храму Га дочекује праведни и богопримац Симеон, коме је Духом Светим било објављено да неће видети смрт док не угледа обећаног Месију. Примајући Богомладенца у своје руке, Симеон препознаје у Њему Спаситеља и светлост на просвећење народа. Сретење је зато празник сусрета Старог и Новог Завета, људског ишчекивања и Божјег испуњења, пролазног времена и вечности.
Иконографија празника Сретења
У средишту иконе налазе се Пресвета Богородица и Богомладенац Христос, Кога прима праведни Симеон. Богородичин покрет означава приношење Сина Оцу, али и њено слободно учешће у тајни спасења. Симеон је изображен погнут пред Христом, у ставу дубоког страхопоштовања.
Са леве стране стоје праведни Јосиф са жртвеним голубовима и пророчица Ана, која сведочи да је у храм дошао очекивани Избавитељ. Храмовна архитектура и олтарска преграда указују на свештени простор, док златна позадина преображава историјски тренутак у икону непролазне Божје славе.
Ручно сликана и позлаћена икона
Икона је ручно сликана јајчаном темпером на пажљиво припремљеној липовој дасци и позлаћена златним листићима. Злато није само украсни елемент: у иконографском језику оно упућује на нестворену светлост, вечност и Царство Божје. Формат 30 × 40 cm погодан је за кућни молитвени простор, храм или као достојан дар поводом крштења, венчања и других значајних породичних догађаја.
Пре поручивања прочитајте како одабрати икону и погледајте галерију ручно сликаних православних икона. Богословски текст о празнику доступан је на званичном сајту Српске православне цркве.
Празник Сретења у богослужбеном предању Цркве сведочи да се у Христу испуњавају старозаветна обећања. Симеоново примање Богомладенца постаје образ човековог сусрета са Спаситељем, док његова благодарствена молитва „Ниње отпуштајеш“ остаје саставни део свакодневног вечерњег богослужења Православне цркве.
